Trezor pažljivo okuplja arhivske emisije oko tematskih celina, a posebnom opremom predstavlja nov autorski, kritički pristup odabranoj temi, žanru ili samom mediju. Nova oprema podrazumeva potpunu informaciju o emisiji i autorima, komentare i svedočenje učesnika, ocene i analize eksperata iz oblasti medija, delimičnu rekonstrukciju nesačuvanih emisija ili serija. Specijali Trezora pokazuju kako se pravi televizijski program, koji tehnički i programski sektori učestvuju u pripremi i realizaciji emisije, koliko rezultat emisije zavisi od dobro usaglašenog timskog rada. Trezor jedna od delatnosti Redakcije za istoriografiju Televizije Beograd koja radi na prikupljanju, sistematizaciji, arhiviranju i plasiranju građe za istoriju Televizije Beograd-RTS i pripremi Muzeja televizije.

Teodosi Spasov, čuveni bugarski kavalista, nastupio je u glavnom programu prošlogodišnjeg Nišvil džez festivala sa svojim No Keys Triom na Platou niške Tvrđave.

U kalendaru kulturnih dešavanja jugoistočne Evrope centralno mesto već decenijama pripada Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga. Ova regionalno najveća manifestacija posvećena knjizi bavi se promocijom književnog stvaralaštva i obrazovanja, kulturnom razmenom sa inostranstvom i pokretanjem aktuelnih književnih i društvenih pitanja. Neformalno poznat kao praznik knjige, Sajam knjiga svake godine ugosti najznačajnije domaće i brojne inostrane pisce i izdavače, koji predstavljaju svoja stara izdanja i aktuelnu produkciju. Važno obeležje Sajma knjiga jeste bogat prateći program. Kroz brojne promocije, prezentacije, predavanja, okrugle stolove i tribine, stručnoj i širokoj publici učesnici predstavljaju više tema važnih za književnost, izdavaštvo i kulturu.

Povod za razgovor sa pesnikom Petrom Matovićem jeste knjiga njegovih izabranih pesama Kao eho na sonaru.

U detinjstvu je svirao harmoniku. Sa petnaest godina dolazi u Beograd i upisujete Muzičku školu Stanković, pa Muzičku akademiju. Akademik i kompozitor Svetislav Božić kaže da je muzika postala njegov izbor koji je čekao nekoliko godina da se ozbiljno oglasi. Kompozitorsku karijeru počinje u 26. godini. Njegov stvaralački opus čini oko 300 kompozicija različitih žanrova.

U novom izdanju emisije iz serijala Srbi sa Petog kontinenta, urednika Dragana Gavrilovića, u jednoj priči iz Australije smeštene su tri. Junaci priče tri u jedan jesu: Majkl Babić, Vladimir Petrović i Raad Sakran, koji su svoju sudbinu vezali za Australiju...

Emisija posvećena Karlu Gustavu Jungu, osnivaču analitičke psihologije. Prekretnica u njegovom životu bila je poznanstvo sa Sigmundom Frojdom. Veliko prijateljstvo završilo se posle 13 godina plodonosnog druženja. Jung je osnovao svoj novi pravac zamerivši Frojdu, između ostalog, da je previše psihoanalizu bazirao na seksualnosti.

Gavrilo Princip i drugovi, mladići koji snivaju o slobodi, izvršili su 28. juna 1914. atentat na prestolonaslednika Austrougarske monarhije, koja je okupirala njihovu zemlju. Suočeni sa ogromnim represalijama Austrije, Princip i drugovi odlučili su da sve priznaju. Međutim, bez obzira na sve pokušaje da se u istrazi nađu dokazi, a krivica za atentat pripiše Vladi Srbije, istraga doživljava neuspeh.

Udruženje kompozitora Srbije (UKS) saopštilo je da je Nagradu Darko Kraljić za muzičko stvaralaštvo, to jest životno delo u domenu popularne muzike za 2023. godinu dobio Stjepko Gut.

Tajni život jedne operske kuće prati program Pariske opere namenjen mentorstvu mladih umetnika, pružajući im priliku da steknu iskustvo i veštine u oblasti opere i baleta unutar ove grandiozne institucije.

Serijal Neustrašivi borci sa morskih obala vodi nas u nemilosrdni, ali očaravajući morski svet Kanade, Australije, Afrike i Evrope. Život između kopna i mora podrazumeva stalne izazove. U ritmu smena plime i oseke, zavirićemo u burni život malih heroja koji nekoliko puta dnevno prkose neukrotivim silama okeana. Oni se čvrsto hvataju za stenu, prepuštaju se morskoj struji ili se valjaju u žestokim talasima. Izdržljivi i izuzetno domišljati, ovi minijaturni stanovnici prilagodili su se surovom životu, jer primenjuju razne strategije, kojima uspevaju da odole opasnim vremenskim uslovima.

Među pet finalista koji su se u martu ove godine, tokom dve finalne večeri, u Kolarčevoj zadužbini predstavili beogradskoj publici, bila je i švajcarsko austrijska violinistkinja Amia Janicki.

Mladi i nespretni urednik satirične serije, dobronamerna šeprtlja, da bi govorio o položaju štampe u 19. veku, koristi polovinu aforizma Ljubomira Nenadovića - pečatnja je slobodna - ali izostavlja drugu polovinu - samo se spisatelji ʼapse.

Brzo kljizanje je olimpijski sport u kojem je cilj u što kraćem vremenu preći zadatu udaljenost. Izvodi se na kružnoj stazi dugačkoj 400 metara. Ovaj sport je do sada bio na programu svih Zimskih olimpijskih igara.

Ako bismo hteli da saznamo nešto o kulturi, muzici i uopšte životu mladih ljudi u Jugoslaviji šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, verovatno bi najautentičniju sliku pružila omladinska štampa. Nekadašnji urednici i novinari zato s pravom smatraju da je omladinska štampa bila početak ozbiljnog novinarstva u bivšoj SFRJ.

Živimo u kolotečini svakodnevice. Melju nas ordinarne aktivnosti usled kojih susrete ne doživimo onako kako bi bilo korisno i potrebno - kao mogućnost da nešto spoznamo.

Bokserski turnir u velteru se nastavlja i, nakon što je uspešno nokautirala protivnicu u polufinalu, Milica se sprema da uđe u ring sa svojom pravom protivnicom - Mungosovom zastrašujućom ćerkom Violetom.

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

Od kikirikija i polena do mačaka i grinja, procenat alergijskih reakcija dramatično raste širom sveta, pri čemu bezopasne supstance izazivaju ozbiljne fizičke reakcije koje ugrožavaju živote.

Josipa Lisac gošća je novog izdanja emisije "Tv lica kao sav normalan svet". Snimanje emisije počelo je u Botaničkoj bašti na koncertu na kome je u toku grmljavine publika ostala da sedi ne želeći da se završi nastup jedne od najpoznatijih pevačica na ovim prostorima. Popoularna Lisica osvrnula se na prvi nastup u našem gradu kada je imala samo 16 godina i rekla da je Beograd oduvek znao šta je dobra muzika. Nastavak intervjua snimljen je dan posle koncerta i u svom maniru Josipa Lisac govori o posebnosti, o tome kako su joj objasnili šta je brend jer to znači da nikoga ne ostavlja ravnodušnim i kako je od detinjstva znala šta hoće. Ovaj intervju obeležiće i iskrena i dirljiva priča o jednoj ljubavi za ceo život sa Karlom Metikošem, priča o prvoj ploči koju je kupila i koja je bila njegova, o tome kako su nastajale pesme u njihovoj kući, ali i o tome kako se posle iznenadne smrti partnera nađe snaga za nastavak života.

Prošlogodišnju džez sezonu obeležili su premijera i promocija CD izdanja Big benda RTS-a i čuvenog saksofoniste Frančeska Santučija - New Seasons.

Ovoga puta o Studenskom kulturnom centru, kao mogućem mestu od posebnog značaja, o ogromnom procvatu kulturne scene 1970-ih, kao i 1980-ih, kada je, pred samo gašenje, SKC ponovo poleteo na talasu rokenrola, novog talasa i nove umetnosti koja se tada dešavala.

Manastir Manasiju je podigao despot Stefan Lazarević, sin kneza Lazara i kneginje Milice, koji danas počiva u svojoj zadužbini.

Među pet finalista koji su se u martu ove godine, tokom dve finalne večeri, u Kolarčevoj zadužbini predstavili beogradskoj publici, bila je i švajcarsko austrijska violinistkinja Amia Janicki.

Mladi i nespretni urednik satirične serije, dobronamerna šeprtlja, da bi govorio o položaju štampe u 19. veku, koristi polovinu aforizma Ljubomira Nenadovića - pečatnja je slobodna - ali izostavlja drugu polovinu - samo se spisatelji ʼapse.

Brzo kljizanje je olimpijski sport u kojem je cilj u što kraćem vremenu preći zadatu udaljenost. Izvodi se na kružnoj stazi dugačkoj 400 metara. Ovaj sport je do sada bio na programu svih Zimskih olimpijskih igara.

Ako bismo hteli da saznamo nešto o kulturi, muzici i uopšte životu mladih ljudi u Jugoslaviji šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, verovatno bi najautentičniju sliku pružila omladinska štampa. Nekadašnji urednici i novinari zato s pravom smatraju da je omladinska štampa bila početak ozbiljnog novinarstva u bivšoj SFRJ.

Živimo u kolotečini svakodnevice. Melju nas ordinarne aktivnosti usled kojih susrete ne doživimo onako kako bi bilo korisno i potrebno - kao mogućnost da nešto spoznamo.

Bokserski turnir u velteru se nastavlja i, nakon što je uspešno nokautirala protivnicu u polufinalu, Milica se sprema da uđe u ring sa svojom pravom protivnicom - Mungosovom zastrašujućom ćerkom Violetom.

"Beograd kao i svi drugi gradovi" emisija je zabavno-edukativnog karaktera koja kroz sliku i priču predstavlja odabrane gradove u Srbiji i kroz mnoge segmente ih upoređuje sa samim Beogradom. Emisija nam donosi sve važne kulturno-istorijske znamenitosti, način života, tradicionalne vrednosti, običaje, folklor, muziku, kuhinju i sve drugo što čini duh jednog grada.

Manastir Manasiju je podigao despot Stefan Lazarević, sin kneza Lazara i kneginje Milice, koji danas počiva u svojoj zadužbini.

Josipa Lisac gošća je novog izdanja emisije "Tv lica kao sav normalan svet". Snimanje emisije počelo je u Botaničkoj bašti na koncertu na kome je u toku grmljavine publika ostala da sedi ne želeći da se završi nastup jedne od najpoznatijih pevačica na ovim prostorima. Popoularna Lisica osvrnula se na prvi nastup u našem gradu kada je imala samo 16 godina i rekla da je Beograd oduvek znao šta je dobra muzika. Nastavak intervjua snimljen je dan posle koncerta i u svom maniru Josipa Lisac govori o posebnosti, o tome kako su joj objasnili šta je brend jer to znači da nikoga ne ostavlja ravnodušnim i kako je od detinjstva znala šta hoće. Ovaj intervju obeležiće i iskrena i dirljiva priča o jednoj ljubavi za ceo život sa Karlom Metikošem, priča o prvoj ploči koju je kupila i koja je bila njegova, o tome kako su nastajale pesme u njihovoj kući, ali i o tome kako se posle iznenadne smrti partnera nađe snaga za nastavak života.

Ovoga puta o Studenskom kulturnom centru, kao mogućem mestu od posebnog značaja, o ogromnom procvatu kulturne scene 1970-ih, kao i 1980-ih, kada je, pred samo gašenje, SKC ponovo poleteo na talasu rokenrola, novog talasa i nove umetnosti koja se tada dešavala.

Prošlogodišnju džez sezonu obeležili su premijera i promocija CD izdanja Big benda RTS-a i čuvenog saksofoniste Frančeska Santučija - New Seasons.

Od kikirikija i polena do mačaka i grinja, procenat alergijskih reakcija dramatično raste širom sveta, pri čemu bezopasne supstance izazivaju ozbiljne fizičke reakcije koje ugrožavaju živote.

Među pet finalista koji su se u martu ove godine, tokom dve finalne večeri, u Kolarčevoj zadužbini predstavili beogradskoj publici, bila je i švajcarsko austrijska violinistkinja Amia Janicki.

Mladi i nespretni urednik satirične serije, dobronamerna šeprtlja, da bi govorio o položaju štampe u 19. veku, koristi polovinu aforizma Ljubomira Nenadovića - pečatnja je slobodna - ali izostavlja drugu polovinu - samo se spisatelji ʼapse.

Brzo kljizanje je olimpijski sport u kojem je cilj u što kraćem vremenu preći zadatu udaljenost. Izvodi se na kružnoj stazi dugačkoj 400 metara. Ovaj sport je do sada bio na programu svih Zimskih olimpijskih igara.

Ako bismo hteli da saznamo nešto o kulturi, muzici i uopšte životu mladih ljudi u Jugoslaviji šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, verovatno bi najautentičniju sliku pružila omladinska štampa. Nekadašnji urednici i novinari zato s pravom smatraju da je omladinska štampa bila početak ozbiljnog novinarstva u bivšoj SFRJ.

Živimo u kolotečini svakodnevice. Melju nas ordinarne aktivnosti usled kojih susrete ne doživimo onako kako bi bilo korisno i potrebno - kao mogućnost da nešto spoznamo.

Bokserski turnir u velteru se nastavlja i, nakon što je uspešno nokautirala protivnicu u polufinalu, Milica se sprema da uđe u ring sa svojom pravom protivnicom - Mungosovom zastrašujućom ćerkom Violetom.

"Beograd kao i svi drugi gradovi" emisija je zabavno-edukativnog karaktera koja kroz sliku i priču predstavlja odabrane gradove u Srbiji i kroz mnoge segmente ih upoređuje sa samim Beogradom. Emisija nam donosi sve važne kulturno-istorijske znamenitosti, način života, tradicionalne vrednosti, običaje, folklor, muziku, kuhinju i sve drugo što čini duh jednog grada.

Manastir Manasiju je podigao despot Stefan Lazarević, sin kneza Lazara i kneginje Milice, koji danas počiva u svojoj zadužbini.

Josipa Lisac gošća je novog izdanja emisije "Tv lica kao sav normalan svet". Snimanje emisije počelo je u Botaničkoj bašti na koncertu na kome je u toku grmljavine publika ostala da sedi ne želeći da se završi nastup jedne od najpoznatijih pevačica na ovim prostorima. Popoularna Lisica osvrnula se na prvi nastup u našem gradu kada je imala samo 16 godina i rekla da je Beograd oduvek znao šta je dobra muzika. Nastavak intervjua snimljen je dan posle koncerta i u svom maniru Josipa Lisac govori o posebnosti, o tome kako su joj objasnili šta je brend jer to znači da nikoga ne ostavlja ravnodušnim i kako je od detinjstva znala šta hoće. Ovaj intervju obeležiće i iskrena i dirljiva priča o jednoj ljubavi za ceo život sa Karlom Metikošem, priča o prvoj ploči koju je kupila i koja je bila njegova, o tome kako su nastajale pesme u njihovoj kući, ali i o tome kako se posle iznenadne smrti partnera nađe snaga za nastavak života.

Ovoga puta o Studenskom kulturnom centru, kao mogućem mestu od posebnog značaja, o ogromnom procvatu kulturne scene 1970-ih, kao i 1980-ih, kada je, pred samo gašenje, SKC ponovo poleteo na talasu rokenrola, novog talasa i nove umetnosti koja se tada dešavala.

Prošlogodišnju džez sezonu obeležili su premijera i promocija CD izdanja Big benda RTS-a i čuvenog saksofoniste Frančeska Santučija - New Seasons.

Od kikirikija i polena do mačaka i grinja, procenat alergijskih reakcija dramatično raste širom sveta, pri čemu bezopasne supstance izazivaju ozbiljne fizičke reakcije koje ugrožavaju živote.

Zašto je matematika osnova svega, zašto je maj mesec matematike (M3) i zašto je M3 uvek više od igre? Trinaestu godinu zaredom, ali prvi put u Novom Sadu, maj je mesec matematike, sa fokusom na biotehnologiji i algoritmima prirode. U ovoj emisiji RTS Lab prolazi pravi matematički poligon i i upoznaje vas sa biotehnološkim izazovima kroz izložbu, predavanja i radionice ovogodišnjeg M3.

Pozorišni programi letnjih festivala u našem regionu potvrđuju višegodišnju praksu negovanja vrhunske umetnosti u letnjem periodu, uprkos mišljenju dela javnosti da je ovo doba zgodnije za zabavu i za laganije teme. Predstave odigrane na festivalima, koji su tema naše emisije, uspostavljaju angažovan odnos prema stvarnosti, koja je na granici sa sopstvenim krajem, zbog čega teži za promenama, za uspostavljanjem odgovornijeg odnosa prema svakodnevici.

U ovoj epizodi umetničko-dokumentarnog serijala Kamera je prisutna - nesvakidašnji pogled na konceptualnog umetnika i pisca Božidara Boška Mandića. Mandić, čovek dvadesetog veka, doživeo je svoju punu umetničku afirmaciju u dvadeset prvom veku. Njegove ideje su danas aktuelnije nego ikad, ekstremni ekološki aktivizam je njegova glavna tema još od vremena kada se i dalje pušilo u avionima i bolnicama. O doslednosti divljaštvu i verovanju u plemenitost neznanja, Boško je govorio u nebrojenim radio i TV emisijama, knjigama i u umetničkoj novinskoj prozi za Politiku i Danas.

Radnja serije odvija se u Majamiju i prati Dekstera Morgana, serijskog ubicu koji radi u policiji kao forenzičar za krv.

Povratak Vanjinog i Filipovog oca Jakova donosi pravi tornado u živote brata i sestre. Pored činjenice da se vratio sa nepoznatom ženom, Lunom, Vanju i Filipa čekaju i druga iznenađenja i to baš u vreme kada je kafana Novi Trst pod Simketovom opsadom. I klub Velter je u sve većoj krizi zbog Mungosove medijske hajke, pa Milica kuje plan koji bi mogao ozbiljno da iznenadi porodicu Kovač.

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

Uživajte u koncertu Beogradske filharmonije pod dirigentskom palicom Hoseina Piškara. Orkestar izvodi simfonijsku poemu "Peleas i Melisanda" koju je austrijski kompozitor Arnold Šenberg komponovao početkom 20. veka.

Da li je samoupravljanje kočilo privredni razvoj ili naprotiv? Kako je u avionu potpisan ugovor sa Lombardinijem? Ko je i kako izveo elektrifikaciju danas najbogatije zemlje sveta, Katara?

Serija Banjica nastala je 1984. godine, povodom 40-godišnjice oslobođenja Beograda, a scenarista Siniša Pavić bazirao je četvorodelnu seriju na potresnim ispovestima preživelih logoraša, kao i na sačuvanim istorijskim dokumentima. U režiji majstora televizijske režije Save Mrmaka, i u izvođenju plejade glumaca poput Ivana Bekjareva, Erola Kadića, Branislava Cige Jerinića i Miloša Žutića, Banjica i danas predstavlja vrhunski primer istorijske televizijske drame i potresan dokument o stradanju tokom Drugog svetskog rata.

Koncerti u Studiju 6 Radio Beograda jedinstven su format koji se teško može pronaći na nekom drugom - koncertnom ili nekoncertnom mestu.

Anita Mančić je jedna od naših najvrednijih pozorišnih glumica. Stručnjak je za tumačenje likova u komplikovanim okolnostima i junakinja složenih osećanja.

Dr Edvard Rajan je bio šef misije američkog Crvenog krsta. Na samom početku Prvog svetskog rata, 1914. iskrcava se u Solunu, gde počinje legendarna priča o neustrašivom hirurgu koji je brinuo ne samo o ranjenicima nego i o celokupnom stanovništvu.

Ovaj dokumentarni film posvećen je istorijatu Narodnog pozorišta Priština. Uz obilje inserata iz predstava, fotografija, artefakata i uz brojne izjave učesnika i svedoka prati zanimljivu hronologiju ovog pozorišta.

Povratak Vanjinog i Filipovog oca Jakova donosi pravi tornado u živote brata i sestre. Pored činjenice da se vratio sa nepoznatom ženom, Lunom, Vanju i Filipa čekaju i druga iznenađenja i to baš u vreme kada je kafana Novi Trst pod Simketovom opsadom. I klub Velter je u sve većoj krizi zbog Mungosove medijske hajke, pa Milica kuje plan koji bi mogao ozbiljno da iznenadi porodicu Kovač.

Anita Mančić je jedna od naših najvrednijih pozorišnih glumica. Stručnjak je za tumačenje likova u komplikovanim okolnostima i junakinja složenih osećanja.

Koncerti u Studiju 6 Radio Beograda jedinstven su format koji se teško može pronaći na nekom drugom - koncertnom ili nekoncertnom mestu.

Pozorišni programi letnjih festivala u našem regionu potvrđuju višegodišnju praksu negovanja vrhunske umetnosti u letnjem periodu, uprkos mišljenju dela javnosti da je ovo doba zgodnije za zabavu i za laganije teme. Predstave odigrane na festivalima, koji su tema naše emisije, uspostavljaju angažovan odnos prema stvarnosti, koja je na granici sa sopstvenim krajem, zbog čega teži za promenama, za uspostavljanjem odgovornijeg odnosa prema svakodnevici.

Zašto je matematika osnova svega, zašto je maj mesec matematike (M3) i zašto je M3 uvek više od igre? Trinaestu godinu zaredom, ali prvi put u Novom Sadu, maj je mesec matematike, sa fokusom na biotehnologiji i algoritmima prirode. U ovoj emisiji RTS Lab prolazi pravi matematički poligon i i upoznaje vas sa biotehnološkim izazovima kroz izložbu, predavanja i radionice ovogodišnjeg M3.

Kreativnost je u njenim venama, a energija koju poseduje, reklo bi se, za nekoliko života.Gorici Popović sve ide od ruke: da glumi, režira, predaje studentima, piše, peva, slika, da se suprotstavi po njenom mišljenju lošoj repertoarskoj politici, da bude saradnik bez mane i stvaralac bez zadrške. Glumica Gorica Popović Autoportret oslikava uz pomoć svog profesora, reditelja Predraga Bajčetića, koleginice još od studentskih dana Jelice Sretenović, svoje prijateljice, muzičarke Bilje Krstić i reditelja Branka Kičića. U emisiji će razotkriti živu umetničku aktivnost još od srednjoškolskih dana u Kragujevcu, zbog čega je primljena na Akademiju i kako jedna od najpopularnijih glumica srpske i jugoslovenske scene, definiše glumu a kako život.

Uživajte u koncertu Beogradske filharmonije pod dirigentskom palicom Hoseina Piškara. Orkestar izvodi simfonijsku poemu "Peleas i Melisanda" koju je austrijski kompozitor Arnold Šenberg komponovao početkom 20. veka.

U ovoj epizodi umetničko-dokumentarnog serijala Kamera je prisutna - nesvakidašnji pogled na konceptualnog umetnika i pisca Božidara Boška Mandića. Mandić, čovek dvadesetog veka, doživeo je svoju punu umetničku afirmaciju u dvadeset prvom veku. Njegove ideje su danas aktuelnije nego ikad, ekstremni ekološki aktivizam je njegova glavna tema još od vremena kada se i dalje pušilo u avionima i bolnicama. O doslednosti divljaštvu i verovanju u plemenitost neznanja, Boško je govorio u nebrojenim radio i TV emisijama, knjigama i u umetničkoj novinskoj prozi za Politiku i Danas.

Dr Edvard Rajan je bio šef misije američkog Crvenog krsta. Na samom početku Prvog svetskog rata, 1914. iskrcava se u Solunu, gde počinje legendarna priča o neustrašivom hirurgu koji je brinuo ne samo o ranjenicima nego i o celokupnom stanovništvu.

Da li je samoupravljanje kočilo privredni razvoj ili naprotiv? Kako je u avionu potpisan ugovor sa Lombardinijem? Ko je i kako izveo elektrifikaciju danas najbogatije zemlje sveta, Katara?

Serija Banjica nastala je 1984. godine, povodom 40-godišnjice oslobođenja Beograda, a scenarista Siniša Pavić bazirao je četvorodelnu seriju na potresnim ispovestima preživelih logoraša, kao i na sačuvanim istorijskim dokumentima. U režiji majstora televizijske režije Save Mrmaka, i u izvođenju plejade glumaca poput Ivana Bekjareva, Erola Kadića, Branislava Cige Jerinića i Miloša Žutića, Banjica i danas predstavlja vrhunski primer istorijske televizijske drame i potresan dokument o stradanju tokom Drugog svetskog rata.

Ovaj dokumentarni film posvećen je istorijatu Narodnog pozorišta Priština. Uz obilje inserata iz predstava, fotografija, artefakata i uz brojne izjave učesnika i svedoka prati zanimljivu hronologiju ovog pozorišta.

Povratak Vanjinog i Filipovog oca Jakova donosi pravi tornado u živote brata i sestre. Pored činjenice da se vratio sa nepoznatom ženom, Lunom, Vanju i Filipa čekaju i druga iznenađenja i to baš u vreme kada je kafana Novi Trst pod Simketovom opsadom. I klub Velter je u sve većoj krizi zbog Mungosove medijske hajke, pa Milica kuje plan koji bi mogao ozbiljno da iznenadi porodicu Kovač.

Anita Mančić je jedna od naših najvrednijih pozorišnih glumica. Stručnjak je za tumačenje likova u komplikovanim okolnostima i junakinja složenih osećanja.

Koncerti u Studiju 6 Radio Beograda jedinstven su format koji se teško može pronaći na nekom drugom - koncertnom ili nekoncertnom mestu.

Pozorišni programi letnjih festivala u našem regionu potvrđuju višegodišnju praksu negovanja vrhunske umetnosti u letnjem periodu, uprkos mišljenju dela javnosti da je ovo doba zgodnije za zabavu i za laganije teme. Predstave odigrane na festivalima, koji su tema naše emisije, uspostavljaju angažovan odnos prema stvarnosti, koja je na granici sa sopstvenim krajem, zbog čega teži za promenama, za uspostavljanjem odgovornijeg odnosa prema svakodnevici.

Zašto je matematika osnova svega, zašto je maj mesec matematike (M3) i zašto je M3 uvek više od igre? Trinaestu godinu zaredom, ali prvi put u Novom Sadu, maj je mesec matematike, sa fokusom na biotehnologiji i algoritmima prirode. U ovoj emisiji RTS Lab prolazi pravi matematički poligon i i upoznaje vas sa biotehnološkim izazovima kroz izložbu, predavanja i radionice ovogodišnjeg M3.

Kreativnost je u njenim venama, a energija koju poseduje, reklo bi se, za nekoliko života.Gorici Popović sve ide od ruke: da glumi, režira, predaje studentima, piše, peva, slika, da se suprotstavi po njenom mišljenju lošoj repertoarskoj politici, da bude saradnik bez mane i stvaralac bez zadrške. Glumica Gorica Popović Autoportret oslikava uz pomoć svog profesora, reditelja Predraga Bajčetića, koleginice još od studentskih dana Jelice Sretenović, svoje prijateljice, muzičarke Bilje Krstić i reditelja Branka Kičića. U emisiji će razotkriti živu umetničku aktivnost još od srednjoškolskih dana u Kragujevcu, zbog čega je primljena na Akademiju i kako jedna od najpopularnijih glumica srpske i jugoslovenske scene, definiše glumu a kako život.

Uživajte u koncertu Beogradske filharmonije pod dirigentskom palicom Hoseina Piškara. Orkestar izvodi simfonijsku poemu "Peleas i Melisanda" koju je austrijski kompozitor Arnold Šenberg komponovao početkom 20. veka.

U ovoj epizodi umetničko-dokumentarnog serijala Kamera je prisutna - nesvakidašnji pogled na konceptualnog umetnika i pisca Božidara Boška Mandića. Mandić, čovek dvadesetog veka, doživeo je svoju punu umetničku afirmaciju u dvadeset prvom veku. Njegove ideje su danas aktuelnije nego ikad, ekstremni ekološki aktivizam je njegova glavna tema još od vremena kada se i dalje pušilo u avionima i bolnicama. O doslednosti divljaštvu i verovanju u plemenitost neznanja, Boško je govorio u nebrojenim radio i TV emisijama, knjigama i u umetničkoj novinskoj prozi za Politiku i Danas.

Dr Edvard Rajan je bio šef misije američkog Crvenog krsta. Na samom početku Prvog svetskog rata, 1914. iskrcava se u Solunu, gde počinje legendarna priča o neustrašivom hirurgu koji je brinuo ne samo o ranjenicima nego i o celokupnom stanovništvu.

Da li je samoupravljanje kočilo privredni razvoj ili naprotiv? Kako je u avionu potpisan ugovor sa Lombardinijem? Ko je i kako izveo elektrifikaciju danas najbogatije zemlje sveta, Katara?

Serija Banjica nastala je 1984. godine, povodom 40-godišnjice oslobođenja Beograda, a scenarista Siniša Pavić bazirao je četvorodelnu seriju na potresnim ispovestima preživelih logoraša, kao i na sačuvanim istorijskim dokumentima. U režiji majstora televizijske režije Save Mrmaka, i u izvođenju plejade glumaca poput Ivana Bekjareva, Erola Kadića, Branislava Cige Jerinića i Miloša Žutića, Banjica i danas predstavlja vrhunski primer istorijske televizijske drame i potresan dokument o stradanju tokom Drugog svetskog rata.

Za poljsku emigraciju u Americi bio je komunista, za komuniste u Poljskoj pisac koji, prema vlastitom priznanju, nije bio sposoban da se prepusti diktatu socijalističkog realizma i dijalektičkog materijalizma. Česlav Miloš, pisac i nobelovac.

Kažu da kuće liče na ljude, a naselja i gradovi na porodice koje u njima žive. Kako arhitekta planira i osmišljava izgled kuće i prostora oko nje? Koliko je teško, ali i zanimlljivo, spojiti geometriju i umetnost, a da sve bude funkcionalno i upotrebljivo?

Ko je izmislio špagete? Prošetajte sa nama kroz pogon za proizvodnju testenina. Kako izgledaju špagete od dva metra i šta je berba špageta? Postoji li testenina koja ne goji i leči depresiju? Koji mit o Marku Polu nije istinit?

Emisije iz "Palete kulturnog nasleđa" prikazuju značajne trenutke sa izložbi, promocija i događaja održanih u Galeriji Radio-televizije Srbije tokom prošle i ove godine. Svaka emisija je zapravo posebna priča o delu i bogatstvu životnog puta pojedinca kroz prizmu samog autora, stručnjaka i savremenika. Vrednost ovih dokumentarno-umetničkih zapisa je u čuvanju određenog trenutka od zaborava, a oni su istovremeno i podsticaj na razmišljanje o nasleđu koje nam je ostavljeno od strane umnih počivših i još uvek aktivnih stvaralaca. Sve emisije kao zajedničku tačku kontakta imaju galerijske prostore u Takovskoj 10. Direktan povod za razgovore su izložbe umetnika i događaji oranizovani tokom proteklih meseci u RTS-u. Ciklus počinje emisijom "Pogled u Hram", snimanom tokom izložbe reljefnih ornamenata Hrama Svetog Save, Nebojše Savovića Nesa i promocije knjige "Pogled u Hram", Dragomira Acovića; sledi "Mozaik izvornih svedočanstava" Aleksandra Boričića, a potom emitujemo razgovore povodom izložbi slikara Nebojše Đuranovića, vajara Velimira Karavelića, scenografa Živorada Žaka Kukića, Nedeljka Gvozdenovića, Antona Hutera, Pavla Vasića, Miloša Bajića, Jovana Sivačkog, Ratka Vulanovića i drugih.

Iako je Milici bolje i ova kriza je delimično prevaziđena, nakon Veljinog srčanog udara, situacija u kući Kovač ponovo je dramatična - Mirin plan da na neko vreme napusti Velju poljuljan je zbog njegovog kritičnog stanja. Ipak, iz velike krize dolazi i neka vrsta katarze, pa ova situacija nudi priliku za razvoj otvorenijeg odnosa između Mire i Milice, a Aljoši se, kao kontraporodičnoj drami, otvaraju neka druga vrata. I kod Vanje i Filipa, nakon krize odnosa, na pomolu je početak jedne nove saradnje između brata i sestre.

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

Dejv Daglas je jedan je od najkreativnijih džez umetnika modernog doba. Snimio je preko sedamdeset pet albuma kao lider, te još nekoliko desetina kao sajdmen. Prvi put je izabran za najboljeg trubača u anketi kritičara magazina Downbeat 2000. godine, i isti uspeh ponovio još dvanaest puta od tada.

U emisiji Ivo Andrić - beočug vremena, autora Vladana Rakića, na sažet način su izložene najvažnije stvaralačke niti i diplomatski aspekti našeg jedinog nobelovca.

Simfonijski orkestar RTS-a prvi koncert u decembru 2021. posvetio je muzici ruskog kompozitora Petra Iljiča Čajkovskog.

"Jasna i neposredna opasnost" je snimljen 1994. godine po istoimenom romanu Toma Klensija i treći je po redu u serijalu filmova o Džeku Rajanu.

Za poljsku emigraciju u Americi bio je komunista, za komuniste u Poljskoj pisac koji, prema vlastitom priznanju, nije bio sposoban da se prepusti diktatu socijalističkog realizma i dijalektičkog materijalizma. Česlav Miloš, pisac i nobelovac.

Kažu da kuće liče na ljude, a naselja i gradovi na porodice koje u njima žive. Kako arhitekta planira i osmišljava izgled kuće i prostora oko nje? Koliko je teško, ali i zanimlljivo, spojiti geometriju i umetnost, a da sve bude funkcionalno i upotrebljivo?

U emisiji Ivo Andrić - beočug vremena, autora Vladana Rakića, na sažet način su izložene najvažnije stvaralačke niti i diplomatski aspekti našeg jedinog nobelovca.

Ko je izmislio špagete? Prošetajte sa nama kroz pogon za proizvodnju testenina. Kako izgledaju špagete od dva metra i šta je berba špageta? Postoji li testenina koja ne goji i leči depresiju? Koji mit o Marku Polu nije istinit?

Iako je Milici bolje i ova kriza je delimično prevaziđena, nakon Veljinog srčanog udara, situacija u kući Kovač ponovo je dramatična - Mirin plan da na neko vreme napusti Velju poljuljan je zbog njegovog kritičnog stanja. Ipak, iz velike krize dolazi i neka vrsta katarze, pa ova situacija nudi priliku za razvoj otvorenijeg odnosa između Mire i Milice, a Aljoši se, kao kontraporodičnoj drami, otvaraju neka druga vrata. I kod Vanje i Filipa, nakon krize odnosa, na pomolu je početak jedne nove saradnje između brata i sestre.

Dejv Daglas je jedan je od najkreativnijih džez umetnika modernog doba. Snimio je preko sedamdeset pet albuma kao lider, te još nekoliko desetina kao sajdmen. Prvi put je izabran za najboljeg trubača u anketi kritičara magazina Downbeat 2000. godine, i isti uspeh ponovio još dvanaest puta od tada.

Urednik u Redakciji dokumentarnog programa Nenad Milošević sačuvao snimak razgovora koji je sa nedavno preminulom dramatruškinjom i aktivistkinjom Borkom Pavićević za potrebe serijala Socijalizam ili kapitalizam vodio u Centru za kulturnu dekontaminaciju kojim je ona više od dve decenije rukovodila. Borka Pavićević govori o značenju i položaju intelektualca u Srbiji ali i u svetu, o njegovoj odgovornosti, o novom sistemu obrazovanja koji, kako kaže, proizvodi sve više eksperte a ne odgovorne intelektualce, o svom poznanstvu i radu sa Jovanom Ćirilovom i Mirom Trailović, o 1968. i njenim posledicama u kulturi. U razgovoru Borka Pavićević postavlja pitanje odnosa savremenog kapitalizma i demokratije, govori o slobodi pojedinca u savremenom svetu, o opasnosti od kolopleta građana i totalitarnih režima za koje se mislilo da je prevladana. Takođe, ona upozorava na opasnost od gubitka utopije u savremenom svetu. Borka Pavićević takođe govori o jugoslovenstvu posle Jugoslavije i o njenom kulturnom nasleđu u procesu oblikovanja nacionalnih identiteta nastalih posle raspada zajedničke države o potrebi novog legitimacijskog osnova suživot naroda na Balkanu.

Emisije iz "Palete kulturnog nasleđa" prikazuju značajne trenutke sa izložbi, promocija i događaja održanih u Galeriji Radio-televizije Srbije tokom prošle i ove godine. Svaka emisija je zapravo posebna priča o delu i bogatstvu životnog puta pojedinca kroz prizmu samog autora, stručnjaka i savremenika. Vrednost ovih dokumentarno-umetničkih zapisa je u čuvanju određenog trenutka od zaborava, a oni su istovremeno i podsticaj na razmišljanje o nasleđu koje nam je ostavljeno od strane umnih počivših i još uvek aktivnih stvaralaca. Sve emisije kao zajedničku tačku kontakta imaju galerijske prostore u Takovskoj 10. Direktan povod za razgovore su izložbe umetnika i događaji oranizovani tokom proteklih meseci u RTS-u. Ciklus počinje emisijom "Pogled u Hram", snimanom tokom izložbe reljefnih ornamenata Hrama Svetog Save, Nebojše Savovića Nesa i promocije knjige "Pogled u Hram", Dragomira Acovića; sledi "Mozaik izvornih svedočanstava" Aleksandra Boričića, a potom emitujemo razgovore povodom izložbi slikara Nebojše Đuranovića, vajara Velimira Karavelića, scenografa Živorada Žaka Kukića, Nedeljka Gvozdenovića, Antona Hutera, Pavla Vasića, Miloša Bajića, Jovana Sivačkog, Ratka Vulanovića i drugih.

U serijalu od tri epizode gledaoci programa RTS Nauka upoznaće predele i bogatstva ovog područja koje se prostire na čak 3.447.000.kvadratnih kilometara.

Simfonijski orkestar RTS-a prvi koncert u decembru 2021. posvetio je muzici ruskog kompozitora Petra Iljiča Čajkovskog.

Za poljsku emigraciju u Americi bio je komunista, za komuniste u Poljskoj pisac koji, prema vlastitom priznanju, nije bio sposoban da se prepusti diktatu socijalističkog realizma i dijalektičkog materijalizma. Česlav Miloš, pisac i nobelovac.

Kažu da kuće liče na ljude, a naselja i gradovi na porodice koje u njima žive. Kako arhitekta planira i osmišljava izgled kuće i prostora oko nje? Koliko je teško, ali i zanimlljivo, spojiti geometriju i umetnost, a da sve bude funkcionalno i upotrebljivo?

U emisiji Ivo Andrić - beočug vremena, autora Vladana Rakića, na sažet način su izložene najvažnije stvaralačke niti i diplomatski aspekti našeg jedinog nobelovca.

Ko je izmislio špagete? Prošetajte sa nama kroz pogon za proizvodnju testenina. Kako izgledaju špagete od dva metra i šta je berba špageta? Postoji li testenina koja ne goji i leči depresiju? Koji mit o Marku Polu nije istinit?

Iako je Milici bolje i ova kriza je delimično prevaziđena, nakon Veljinog srčanog udara, situacija u kući Kovač ponovo je dramatična - Mirin plan da na neko vreme napusti Velju poljuljan je zbog njegovog kritičnog stanja. Ipak, iz velike krize dolazi i neka vrsta katarze, pa ova situacija nudi priliku za razvoj otvorenijeg odnosa između Mire i Milice, a Aljoši se, kao kontraporodičnoj drami, otvaraju neka druga vrata. I kod Vanje i Filipa, nakon krize odnosa, na pomolu je početak jedne nove saradnje između brata i sestre.

Dejv Daglas je jedan je od najkreativnijih džez umetnika modernog doba. Snimio je preko sedamdeset pet albuma kao lider, te još nekoliko desetina kao sajdmen. Prvi put je izabran za najboljeg trubača u anketi kritičara magazina Downbeat 2000. godine, i isti uspeh ponovio još dvanaest puta od tada.

Urednik u Redakciji dokumentarnog programa Nenad Milošević sačuvao snimak razgovora koji je sa nedavno preminulom dramatruškinjom i aktivistkinjom Borkom Pavićević za potrebe serijala Socijalizam ili kapitalizam vodio u Centru za kulturnu dekontaminaciju kojim je ona više od dve decenije rukovodila. Borka Pavićević govori o značenju i položaju intelektualca u Srbiji ali i u svetu, o njegovoj odgovornosti, o novom sistemu obrazovanja koji, kako kaže, proizvodi sve više eksperte a ne odgovorne intelektualce, o svom poznanstvu i radu sa Jovanom Ćirilovom i Mirom Trailović, o 1968. i njenim posledicama u kulturi. U razgovoru Borka Pavićević postavlja pitanje odnosa savremenog kapitalizma i demokratije, govori o slobodi pojedinca u savremenom svetu, o opasnosti od kolopleta građana i totalitarnih režima za koje se mislilo da je prevladana. Takođe, ona upozorava na opasnost od gubitka utopije u savremenom svetu. Borka Pavićević takođe govori o jugoslovenstvu posle Jugoslavije i o njenom kulturnom nasleđu u procesu oblikovanja nacionalnih identiteta nastalih posle raspada zajedničke države o potrebi novog legitimacijskog osnova suživot naroda na Balkanu.

Emisije iz "Palete kulturnog nasleđa" prikazuju značajne trenutke sa izložbi, promocija i događaja održanih u Galeriji Radio-televizije Srbije tokom prošle i ove godine. Svaka emisija je zapravo posebna priča o delu i bogatstvu životnog puta pojedinca kroz prizmu samog autora, stručnjaka i savremenika. Vrednost ovih dokumentarno-umetničkih zapisa je u čuvanju određenog trenutka od zaborava, a oni su istovremeno i podsticaj na razmišljanje o nasleđu koje nam je ostavljeno od strane umnih počivših i još uvek aktivnih stvaralaca. Sve emisije kao zajedničku tačku kontakta imaju galerijske prostore u Takovskoj 10. Direktan povod za razgovore su izložbe umetnika i događaji oranizovani tokom proteklih meseci u RTS-u. Ciklus počinje emisijom "Pogled u Hram", snimanom tokom izložbe reljefnih ornamenata Hrama Svetog Save, Nebojše Savovića Nesa i promocije knjige "Pogled u Hram", Dragomira Acovića; sledi "Mozaik izvornih svedočanstava" Aleksandra Boričića, a potom emitujemo razgovore povodom izložbi slikara Nebojše Đuranovića, vajara Velimira Karavelića, scenografa Živorada Žaka Kukića, Nedeljka Gvozdenovića, Antona Hutera, Pavla Vasića, Miloša Bajića, Jovana Sivačkog, Ratka Vulanovića i drugih.

U serijalu od tri epizode gledaoci programa RTS Nauka upoznaće predele i bogatstva ovog područja koje se prostire na čak 3.447.000.kvadratnih kilometara.

Simfonijski orkestar RTS-a prvi koncert u decembru 2021. posvetio je muzici ruskog kompozitora Petra Iljiča Čajkovskog.

Zabavni, strašni, hrabri, tužni, uzbudljivi, drski, crno-beli, u boji, domaći, strani, drugačiji, omiljeni, komercijalni, umetnički - svi filmovi i sve o filmovima u autorskoj emisiji Sandre Perović. Emisije o filmu u duhu su tradicije Televizije Beograd. Velika iluzija se na informativan, zabavan, ali i analitičan način bavi filmskim aktuelnostima na našoj i inostranoj sceni - recentna produkcija, festivali, filmski događaji, vesti, top lista gledanosti. Sadrži ekskluzivne sadržaje - posvete respektabilnim autorima i intervjue sa eminentnim svetskim i domaćim stvaraocima.

Bunt je jedna od retkih rok emisija u istoriji RTS-a koja nije izgubila kontinuitet više od decenije. Uticaj ove emisije je veliki, kako na formiranje muzičke scene tako i na edukaciju, informisanje i interesovanje publike. Pored nastupa muzičara uživo, u Buntu se prati razvoj muzičkih scena u regionu, kao i dešavanja u okviru manje ili više poznatih muzičkih festivala.

U romanu ,,Salaminski vojnici" španskog autora Havijera Serkasa, jedan od junaka je i piščev književni dvojnik Havijer, novinar koji pokušava da napiše priču o malo poznatoj epizodi iz Španskog građanskog rata. Dok je u literarnoj igri neizvesno da li će junak knjige u tome uspeti, piscu Serkasu to polazi za rukom. Tako će mu naslov ,,Salaminski vojnici", objavljen 2001, doneti slavu najpre u Španiji, a zatim i širom sveta.

Dr Vogel dolazi u kontakt sa Neurohirurgom, dok Dekster i Debra pokušavaju da je zaštite. Masuka saznaje da ima ćerku.

Nakon što se Velja probudio iz kome, Mira preuzima kormilo u kući Kovač, a ove promene neće se dopasti ni Velji ni Milici. Kontrolu u svoje ruke preuzima i Vanja koja je odlučila da ne dozvoli da je brat Filip ponovo ostavi na cedilu - da li će njihov novi posao sa keteringom i vraćanje dugova za kafanu Trst uspeti?

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

Adaptacija popularnog romana Kejlaba Kara Alijenista, bavi se najmračnijom stranom 19. veka u Njujorku: zlostavljačima, serijskim ubicama dece, siromaštvom i posrnulim moralom.

Članovi Minhenske filharmonije i njen glavni dirigent, Valerij Gergijev, priredili su koncert povodom otvaranja nove zgrade Isarphilharmonie. Ovim koncertom najavljena je nova sezona 2021. godine. Pored dela Ludviga van Betovena, Rodiona Ščedrina i Morisa Ravela, premijerno je izvedena, i za tu priliku naručena, kompozicija Tjerija Eskaša ,,Arising Dances". Solista ovog koncerta bio je istaknuti pijanista Danil Trifonov.

Teslin život je primer za jedan budući svet, u kome će merilo čoveka biti njegove vrednosti i dostignuća.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Zabavni, strašni, hrabri, tužni, uzbudljivi, drski, crno-beli, u boji, domaći, strani, drugačiji, omiljeni, komercijalni, umetnički - svi filmovi i sve o filmovima u autorskoj emisiji Sandre Perović. Emisije o filmu u duhu su tradicije Televizije Beograd. Velika iluzija se na informativan, zabavan, ali i analitičan način bavi filmskim aktuelnostima na našoj i inostranoj sceni - recentna produkcija, festivali, filmski događaji, vesti, top lista gledanosti. Sadrži ekskluzivne sadržaje - posvete respektabilnim autorima i intervjue sa eminentnim svetskim i domaćim stvaraocima.

Bunt je jedna od retkih rok emisija u istoriji RTS-a koja nije izgubila kontinuitet više od decenije. Uticaj ove emisije je veliki, kako na formiranje muzičke scene tako i na edukaciju, informisanje i interesovanje publike. Pored nastupa muzičara uživo, u Buntu se prati razvoj muzičkih scena u regionu, kao i dešavanja u okviru manje ili više poznatih muzičkih festivala.

Nakon što se Velja probudio iz kome, Mira preuzima kormilo u kući Kovač, a ove promene neće se dopasti ni Velji ni Milici. Kontrolu u svoje ruke preuzima i Vanja koja je odlučila da ne dozvoli da je brat Filip ponovo ostavi na cedilu - da li će njihov novi posao sa keteringom i vraćanje dugova za kafanu Trst uspeti?

Teslin život je primer za jedan budući svet, u kome će merilo čoveka biti njegove vrednosti i dostignuća.

Povodom 125 godina od rođenja Ive Andrića, kamere Radio-televizije Srbije prvi put su snimile mnoge Andrićeve rukopise i prikazuju ih gledaocima. Andirć nije spadao među pisce koji su mnogo menjali svoje zapise, pa su njegove ispravke tim važnije i znakovitije. Veliki pisac negovao je rečenicu i razmišljao nad svakom rečju. Poznata je njegova izjava: "Ja po svakoj svojoj napisanoj reči skačem, pa ako ostane u tekstu, zadržim je". Kako su ipak izgledale varijante rukopisa čuvenih priča i zapisa: Praznično popodne (koje se u rukopisu vodilo i kao Nedeljno popodne), Mostovi, Geometar i Julka, Pobednik, Vino i Razgovor s Gojom? Zašto je Andrić izbacivao čitave delove već kao iskusan pisac, pišući svoj poslednji veliki roman Omerpaša Latas? Ovo su pitanja na koja će dati odgovor umetnički tim RTS-a na čelu sa autorom i urednikom emisije Aleksandrom Gatalicom.

Članovi Minhenske filharmonije i njen glavni dirigent, Valerij Gergijev, priredili su koncert povodom otvaranja nove zgrade Isarphilharmonie. Ovim koncertom najavljena je nova sezona 2021. godine. Pored dela Ludviga van Betovena, Rodiona Ščedrina i Morisa Ravela, premijerno je izvedena, i za tu priliku naručena, kompozicija Tjerija Eskaša ,,Arising Dances". Solista ovog koncerta bio je istaknuti pijanista Danil Trifonov.

U romanu ,,Salaminski vojnici" španskog autora Havijera Serkasa, jedan od junaka je i piščev književni dvojnik Havijer, novinar koji pokušava da napiše priču o malo poznatoj epizodi iz Španskog građanskog rata. Dok je u literarnoj igri neizvesno da li će junak knjige u tome uspeti, piscu Serkasu to polazi za rukom. Tako će mu naslov ,,Salaminski vojnici", objavljen 2001, doneti slavu najpre u Španiji, a zatim i širom sveta.

Naš proslavljeni violinista Nemanja Radulović, održao je koncert povodom Svetskog dana muzike u prepunom Studentskom parku. Nastupom na kojem mu se pridružio i sastav Double sens, Radulović je otvorio Belef 2015. godine. Koncert je počeo obradom poznate pesme grupe ABBA Man after midnight, zatim su sledila dela klasične muzike, među kojima i ostvarenja Vivaldija i Šopena, da bi publika potom čula i Radulovićeve kompozicije sa albuma Istočno putovanje.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Zabavni, strašni, hrabri, tužni, uzbudljivi, drski, crno-beli, u boji, domaći, strani, drugačiji, omiljeni, komercijalni, umetnički - svi filmovi i sve o filmovima u autorskoj emisiji Sandre Perović. Emisije o filmu u duhu su tradicije Televizije Beograd. Velika iluzija se na informativan, zabavan, ali i analitičan način bavi filmskim aktuelnostima na našoj i inostranoj sceni - recentna produkcija, festivali, filmski događaji, vesti, top lista gledanosti. Sadrži ekskluzivne sadržaje - posvete respektabilnim autorima i intervjue sa eminentnim svetskim i domaćim stvaraocima.

Bunt je jedna od retkih rok emisija u istoriji RTS-a koja nije izgubila kontinuitet više od decenije. Uticaj ove emisije je veliki, kako na formiranje muzičke scene tako i na edukaciju, informisanje i interesovanje publike. Pored nastupa muzičara uživo, u Buntu se prati razvoj muzičkih scena u regionu, kao i dešavanja u okviru manje ili više poznatih muzičkih festivala.

Nakon što se Velja probudio iz kome, Mira preuzima kormilo u kući Kovač, a ove promene neće se dopasti ni Velji ni Milici. Kontrolu u svoje ruke preuzima i Vanja koja je odlučila da ne dozvoli da je brat Filip ponovo ostavi na cedilu - da li će njihov novi posao sa keteringom i vraćanje dugova za kafanu Trst uspeti?

Teslin život je primer za jedan budući svet, u kome će merilo čoveka biti njegove vrednosti i dostignuća.

Povodom 125 godina od rođenja Ive Andrića, kamere Radio-televizije Srbije prvi put su snimile mnoge Andrićeve rukopise i prikazuju ih gledaocima. Andirć nije spadao među pisce koji su mnogo menjali svoje zapise, pa su njegove ispravke tim važnije i znakovitije. Veliki pisac negovao je rečenicu i razmišljao nad svakom rečju. Poznata je njegova izjava: "Ja po svakoj svojoj napisanoj reči skačem, pa ako ostane u tekstu, zadržim je". Kako su ipak izgledale varijante rukopisa čuvenih priča i zapisa: Praznično popodne (koje se u rukopisu vodilo i kao Nedeljno popodne), Mostovi, Geometar i Julka, Pobednik, Vino i Razgovor s Gojom? Zašto je Andrić izbacivao čitave delove već kao iskusan pisac, pišući svoj poslednji veliki roman Omerpaša Latas? Ovo su pitanja na koja će dati odgovor umetnički tim RTS-a na čelu sa autorom i urednikom emisije Aleksandrom Gatalicom.

Članovi Minhenske filharmonije i njen glavni dirigent, Valerij Gergijev, priredili su koncert povodom otvaranja nove zgrade Isarphilharmonie. Ovim koncertom najavljena je nova sezona 2021. godine. Pored dela Ludviga van Betovena, Rodiona Ščedrina i Morisa Ravela, premijerno je izvedena, i za tu priliku naručena, kompozicija Tjerija Eskaša ,,Arising Dances". Solista ovog koncerta bio je istaknuti pijanista Danil Trifonov.

U romanu ,,Salaminski vojnici" španskog autora Havijera Serkasa, jedan od junaka je i piščev književni dvojnik Havijer, novinar koji pokušava da napiše priču o malo poznatoj epizodi iz Španskog građanskog rata. Dok je u literarnoj igri neizvesno da li će junak knjige u tome uspeti, piscu Serkasu to polazi za rukom. Tako će mu naslov ,,Salaminski vojnici", objavljen 2001, doneti slavu najpre u Španiji, a zatim i širom sveta.

Naš proslavljeni violinista Nemanja Radulović, održao je koncert povodom Svetskog dana muzike u prepunom Studentskom parku. Nastupom na kojem mu se pridružio i sastav Double sens, Radulović je otvorio Belef 2015. godine. Koncert je počeo obradom poznate pesme grupe ABBA Man after midnight, zatim su sledila dela klasične muzike, među kojima i ostvarenja Vivaldija i Šopena, da bi publika potom čula i Radulovićeve kompozicije sa albuma Istočno putovanje.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Kami je napisao da ne moramo da čekamo strašni sud, jer se on održava svakog dana. Da li treba da živimo kao da je svaki dan zaista sudnji? Tarkovski je smatrao da je smisao čestih najava apokalipse duhovno stanje čoveka koji treba da oseća odgovornost pred sopstvenim životom. Apokalipsa je jedna od najstarijih predstava ljudskog roda i uvek je intrigirala umetnike. U savremenoj kulturi je možda prisutnija nego ikada ranije. Umetnici projektuju slike sveta koji nestaje. Posledice prirodnih katastrofa, globalnih ratova, zaraznih bolesti, dolazaka vanzemaljaca, ali i pomahnitalog tehnološkog napretka. Kulturni centar istražuje značenja apokalipse u savremenoj umetničkoj produkciji. Zašto nas ideja o kraju sveta inspiriše.

Pijanista Denis Macujev nastupio je sa Simfonijskim orkestrom RTS-a, na koncertu na kojem se beogradskoj publici predstavio jednim od najzahtevnijih dela, poznatim "Drugim koncertom za klavir i orkestar" Sergeja Rahmanjinova, delom koje od svoje premijere, 1902. godine, sve do danas, svojom snagom i poetikom uzbuđuje publiku.

Dekster posmatra mladog psihopatu da vidi da li ispunjava kriterijume kodeksa. Dekster i Debra konačno ponovo uspostavljaju normalan odnos, ali iznenađeni su kad ih poseti neko iz Deksterove prošlosti.

Pošto je Aljošina pesma postala veliki hit, našem glavnom junaku se otvaraju mnoga vrata.

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

Adaptacija popularnog romana Kejlaba Kara "Alijenista", bavi se najmračnijom stranom 19. veka u Njujorku - od zlostavljača, serijskih ubica dece, siromaštvom i posrnulim moralom. Ova uzbudljiva priča iako je fikcija inspirisana je civilizacijskim preokretom sa razvojem tehnologije i industrijske revolucije, kada veliki gradovi u Evropi i Americi bivaju pretvoreni u mračna i maglovita mesta. Njujork se ništa nije razlikovao od ostatka sveta. Serija počinje ubistvom dečaka čije je beživotno iskasapljeno telo pronađeno na njujorškom mostu. Doktor Krajsler dobija poziv od Teodora Ruzvelta, budućeg američkog predsednika, da reši jezivo ubistvo. Krajsler uz pomoć prijatelja Džona Mura i prve i jedine žene koja je zaposlena u policiji Sare Hauard, pokušava da shvati um osobe koja je sposobna da ubija dečake. Policija je ubeđena da je ovo ubistvo samo jezivi čin bolesnog pojedinca, ali ispostaviće se da se slična situacija dogodila sa blizancima Zvig nekoliko godina ranije i da postoji čovek sa srebrnim osmehom koji decu odvodi u mrak. Pored detektivske priče, radnja se fokusira i na trio Krajsler, Mur i Hauard kao i na njihov međusobni odnos i njihove sudbine.

Festival u Rokamaduru eminentni je festival duhovne muzike. Zahvaljujući autentičnom srednjovekovnom okruženju sačuvanih katedrala i kapela tog francuskog grada, publika je u mogućnosti da se divi sakralnoj muzici i uživa u istoriji dugoj vekovima.

Žene koje su bile udate za pisce pričale su o svom životu Aleksandru Đuričiću, koji je njihove ispovesti objavio u knjizi Čuvarkuće - udovice pisaca. Poželela sam da odem i ja do njih i da čujem kako su živele sa svojim muževima i kako danas o tome razmišljaju.

Majkl Korleone, sada u svojim šezdesetim, traži način da porodicu odvoji od kriminala, kao i da nađe naslednika.

U godinama u kojima se gradila Sveta Sofija u Konstantinopolju, Justinijan je ponovo krenuo u osvajanje Italije i Afrike. Između leta 533. i 540. godine, Kartagina, Sicilija, Rim i, naposletku, Ravena, pali su u ruke Justinijanovih vojski. U Italiju i severnu Afriku Carstvo se vratilo za nekoliko narednih vekova. Današnje ime zaleđa Ravene, Romanja, obeležje je negdašnje rimske zemlje - mala Romania, na Jadranskom moru, iz koje su brodovi često plovili u Konstantinopolj. Tokom čitavog ranog srednjeg veka pape su bile podanici istočnorimskih careva. Sve do 800. godine svaki papski dokument poslat zapadnim episkopima i zapadnim vladarima bio je datiran po godinama vladavine careva u Konstantinopolju, pravih papskih vladara i gospodara. Učestvuju: dr Oliver Tomić; Kardinal Đanfranko Ravasi; Ivan Matejić, Prof. dr Nikola Jakšić; dr Eduard Peričić; Prof. dr Radivoj Radić; Prof. dr Slavko Kovačić, Dr Franjo Velčić; Nino Novak; Prof. dr Joanis Tarnanidis.

Pijanista Denis Macujev nastupio je sa Simfonijskim orkestrom RTS-a, na koncertu na kojem se beogradskoj publici predstavio jednim od najzahtevnijih dela, poznatim "Drugim koncertom za klavir i orkestar" Sergeja Rahmanjinova, delom koje od svoje premijere, 1902. godine, sve do danas, svojom snagom i poetikom uzbuđuje publiku.

Pošto je Aljošina pesma postala veliki hit, našem glavnom junaku se otvaraju mnoga vrata.

Žene koje su bile udate za pisce pričale su o svom životu Aleksandru Đuričiću, koji je njihove ispovesti objavio u knjizi Čuvarkuće - udovice pisaca. Poželela sam da odem i ja do njih i da čujem kako su živele sa svojim muževima i kako danas o tome razmišljaju.

Festival u Rokamaduru eminentni je festival duhovne muzike. Zahvaljujući autentičnom srednjovekovnom okruženju sačuvanih katedrala i kapela tog francuskog grada, publika je u mogućnosti da se divi sakralnoj muzici i uživa u istoriji dugoj vekovima.

Kami je napisao da ne moramo da čekamo strašni sud, jer se on održava svakog dana. Da li treba da živimo kao da je svaki dan zaista sudnji? Tarkovski je smatrao da je smisao čestih najava apokalipse duhovno stanje čoveka koji treba da oseća odgovornost pred sopstvenim životom. Apokalipsa je jedna od najstarijih predstava ljudskog roda i uvek je intrigirala umetnike. U savremenoj kulturi je možda prisutnija nego ikada ranije. Umetnici projektuju slike sveta koji nestaje. Posledice prirodnih katastrofa, globalnih ratova, zaraznih bolesti, dolazaka vanzemaljaca, ali i pomahnitalog tehnološkog napretka. Kulturni centar istražuje značenja apokalipse u savremenoj umetničkoj produkciji. Zašto nas ideja o kraju sveta inspiriše.

Violončelista Ištvan Varga i pijanista Gabor Čalog održali su koncert u Kolarčevoj zadužbini u okviru 43. Bemusa. Na programu su bila dela Lista, Ligetija, Kurtaga, Kodaja i Bartoka.

Violončelista Ištvan Varga i pijanista Gabor Čalog održali su koncert u Kolarčevoj zadužbini u okviru 43. Bemusa.

Violončelista Ištvan Varga i pijanista Gabor Čalog održali su koncert u Kolarčevoj zadužbini u okviru 43. Bemusa.

Upoznajte Kronos kvartet, američki gudački kvartet koji u različitom sastavu postoji više od pola veka. Oni donose muziku širokog spektra žanrova.

Naš proslavljeni violinista Nemanja Radulović, održao je koncert povodom Svetskog dana muzike u prepunom Studentskom parku. Nastupom na kojem mu se pridružio i sastav Double sens, Radulović je otvorio Belef 2015. godine. Koncert je počeo obradom poznate pesme grupe ABBA Man after midnight, zatim su sledila dela klasične muzike, među kojima i ostvarenja Vivaldija i Šopena, da bi publika potom čula i Radulovićeve kompozicije sa albuma Istočno putovanje.

Pošto je Aljošina pesma postala veliki hit, našem glavnom junaku se otvaraju mnoga vrata.

Žene koje su bile udate za pisce pričale su o svom životu Aleksandru Đuričiću, koji je njihove ispovesti objavio u knjizi Čuvarkuće - udovice pisaca. Poželela sam da odem i ja do njih i da čujem kako su živele sa svojim muževima i kako danas o tome razmišljaju.

Festival u Rokamaduru eminentni je festival duhovne muzike. Zahvaljujući autentičnom srednjovekovnom okruženju sačuvanih katedrala i kapela tog francuskog grada, publika je u mogućnosti da se divi sakralnoj muzici i uživa u istoriji dugoj vekovima.

Kami je napisao da ne moramo da čekamo strašni sud, jer se on održava svakog dana. Da li treba da živimo kao da je svaki dan zaista sudnji? Tarkovski je smatrao da je smisao čestih najava apokalipse duhovno stanje čoveka koji treba da oseća odgovornost pred sopstvenim životom. Apokalipsa je jedna od najstarijih predstava ljudskog roda i uvek je intrigirala umetnike. U savremenoj kulturi je možda prisutnija nego ikada ranije. Umetnici projektuju slike sveta koji nestaje. Posledice prirodnih katastrofa, globalnih ratova, zaraznih bolesti, dolazaka vanzemaljaca, ali i pomahnitalog tehnološkog napretka. Kulturni centar istražuje značenja apokalipse u savremenoj umetničkoj produkciji. Zašto nas ideja o kraju sveta inspiriše.

Violončelista Ištvan Varga i pijanista Gabor Čalog održali su koncert u Kolarčevoj zadužbini u okviru 43. Bemusa. Na programu su bila dela Lista, Ligetija, Kurtaga, Kodaja i Bartoka.

Violončelista Ištvan Varga i pijanista Gabor Čalog održali su koncert u Kolarčevoj zadužbini u okviru 43. Bemusa.

Violončelista Ištvan Varga i pijanista Gabor Čalog održali su koncert u Kolarčevoj zadužbini u okviru 43. Bemusa.

Upoznajte Kronos kvartet, američki gudački kvartet koji u različitom sastavu postoji više od pola veka. Oni donose muziku širokog spektra žanrova.

Naš proslavljeni violinista Nemanja Radulović, održao je koncert povodom Svetskog dana muzike u prepunom Studentskom parku. Nastupom na kojem mu se pridružio i sastav Double sens, Radulović je otvorio Belef 2015. godine. Koncert je počeo obradom poznate pesme grupe ABBA Man after midnight, zatim su sledila dela klasične muzike, među kojima i ostvarenja Vivaldija i Šopena, da bi publika potom čula i Radulovićeve kompozicije sa albuma Istočno putovanje.

Daj mi vode, reče nepoznati čovek okovan u bure. U sledeći mah on probi okove i izleti iz njih. Je li on čovek? Kakva je njegova priroda? Je li smrtan? Zašto se u našoj bajci zove Baš Čelik? Zašto ne smemo ulaziti u zabranjenu sobu? Kakva je simbolika zabrana i kršenja zabrana u bajkama? Zbog čega ih junaci krše i sa čime se tako suočavaju?

Osmišljen kao prva faza šireg uvida u fotografsku scenu Srbije, serijal predstavlja autorske pristupe, poetike, tematsko-problemske fokuse istraživanja, kao i široku oblast interpretacije fotografije, od funkcije dokumenta do umetničkog izraza Goranke Matić, Branimira Karanovića, Ivana Petrovića, Aleksandra Kelića, Aleksandrije Ajduković i Stefane Savić.

Specijalno izdanje emisije Vavilon posvećena je jednom od naših najznačajnijih pisaca, Radoslavu Petkoviću. Petković je rođen 1953. godine u Beogradu, a još je 1979. godine bio zapažen sa svojim prvim romanom, Put u Dvigrad, kada dobija Nagradu Miloš Crnjanski. Slede romani Zapisi iz godine jagoda, Senke na zidu, Sudbina i komentari (za koji 1993. dobija Ninovu nagradu, kao i Nagradu Meša Selimović). Godine 2008. za roman Savršeno sećanje na smrt, dobija Nagradu Bora Stanković, dok mu druga Ninova nagrada izmiče za jedan glas. Objavljuje i tri zbirke priča: Ogled o mački, Izveštaj o kugi za koju dobija Andrićevu nagradu i Vitalovu za knjigu Čovek koji je živeo u snovima. Kao velikog eruditu proslavile su ga i knjige eseja O Mikelanđelu govoreći, Vizantijski internet, Kolumbovo jaje, Upotreba vilenjaka i Događaj godine. Do sada je preveo Čestertona, Defoa, Stivensona i Tolkina, a njegove knjige su prevođene na brojne evropske jezike. Dobitnik je i Nagrade Stefan Mitrov Ljubiša za celokupno delo.

U našoj priči stvarnost je nadmašila imaginaciju. Vek delovanja Radio-Beograda je jubilej od značaja za naše društvo u celini, našu istoriju i kulturu.

Dekster traži Hanu da bi saznao zašto se vratila u Majami. Dekster uzima štićenika i počinje da ga uči kodeksu.

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

Komična opera bufa Gaetana Donicetija na libreto Đovanija Rufinija, završava se ovim rečima: "Smešan je onaj koji se oženi pod stare dane".

Vojislav Bubiša Simić, kultna ličnost domaće muzičke scene, ove godine je proslavio 100. rođendan! Kao svedok mnogih značajnih dešavanja na srpskoj muzičkoj sceni i sam je doprineo njenom razvoju, naročito na polju džez muzike. S obzirom na to da se rodio pre nego što je džez zvanično počeo da se svira u Srbiji, mogao je od samog početka da ga prati, ali i da utiče na njegov dalji put, u početku amaterski, a zatim i profesionalno.

Nova generacija beogradskih rokera u jednom video-art kolažu koji ekranizuje kompilaciju Hali Gali.

Daj mi vode, reče nepoznati čovek okovan u bure. U sledeći mah on probi okove i izleti iz njih. Je li on čovek? Kakva je njegova priroda? Je li smrtan? Zašto se u našoj bajci zove Baš Čelik? Zašto ne smemo ulaziti u zabranjenu sobu? Kakva je simbolika zabrana i kršenja zabrana u bajkama? Zbog čega ih junaci krše i sa čime se tako suočavaju?

Osmišljen kao prva faza šireg uvida u fotografsku scenu Srbije, serijal predstavlja autorske pristupe, poetike, tematsko-problemske fokuse istraživanja, kao i široku oblast interpretacije fotografije, od funkcije dokumenta do umetničkog izraza Goranke Matić, Branimira Karanovića, Ivana Petrovića, Aleksandra Kelića, Aleksandrije Ajduković i Stefane Savić.

Specijalno izdanje emisije Vavilon posvećena je jednom od naših najznačajnijih pisaca, Radoslavu Petkoviću. Petković je rođen 1953. godine u Beogradu, a još je 1979. godine bio zapažen sa svojim prvim romanom, Put u Dvigrad, kada dobija Nagradu Miloš Crnjanski. Slede romani Zapisi iz godine jagoda, Senke na zidu, Sudbina i komentari (za koji 1993. dobija Ninovu nagradu, kao i Nagradu Meša Selimović). Godine 2008. za roman Savršeno sećanje na smrt, dobija Nagradu Bora Stanković, dok mu druga Ninova nagrada izmiče za jedan glas. Objavljuje i tri zbirke priča: Ogled o mački, Izveštaj o kugi za koju dobija Andrićevu nagradu i Vitalovu za knjigu Čovek koji je živeo u snovima. Kao velikog eruditu proslavile su ga i knjige eseja O Mikelanđelu govoreći, Vizantijski internet, Kolumbovo jaje, Upotreba vilenjaka i Događaj godine. Do sada je preveo Čestertona, Defoa, Stivensona i Tolkina, a njegove knjige su prevođene na brojne evropske jezike. Dobitnik je i Nagrade Stefan Mitrov Ljubiša za celokupno delo.

U našoj priči stvarnost je nadmašila imaginaciju. Vek delovanja Radio-Beograda je jubilej od značaja za naše društvo u celini, našu istoriju i kulturu.

Jedan od najautentičnijih glasova sa ovih prostora, u ekskluzivnom intervjuu govori o svojoj bogatoj muzičkoj karijeri koja traje, i ljudima koji su za to zaslužni, o životu u svetskim metropolama među kojima su Pariz i Beograd.

Nova generacija beogradskih rokera u jednom video-art kolažu koji ekranizuje kompilaciju Hali Gali.

Vojislav Bubiša Simić, kultna ličnost domaće muzičke scene, ove godine je proslavio 100. rođendan! Kao svedok mnogih značajnih dešavanja na srpskoj muzičkoj sceni i sam je doprineo njenom razvoju, naročito na polju džez muzike. S obzirom na to da se rodio pre nego što je džez zvanično počeo da se svira u Srbiji, mogao je od samog početka da ga prati, ali i da utiče na njegov dalji put, u početku amaterski, a zatim i profesionalno.

Komična opera bufa Gaetana Donicetija na libreto Đovanija Rufinija, završava se ovim rečima: "Smešan je onaj koji se oženi pod stare dane".

Daj mi vode, reče nepoznati čovek okovan u bure. U sledeći mah on probi okove i izleti iz njih. Je li on čovek? Kakva je njegova priroda? Je li smrtan? Zašto se u našoj bajci zove Baš Čelik? Zašto ne smemo ulaziti u zabranjenu sobu? Kakva je simbolika zabrana i kršenja zabrana u bajkama? Zbog čega ih junaci krše i sa čime se tako suočavaju?

Osmišljen kao prva faza šireg uvida u fotografsku scenu Srbije, serijal predstavlja autorske pristupe, poetike, tematsko-problemske fokuse istraživanja, kao i široku oblast interpretacije fotografije, od funkcije dokumenta do umetničkog izraza Goranke Matić, Branimira Karanovića, Ivana Petrovića, Aleksandra Kelića, Aleksandrije Ajduković i Stefane Savić.

Specijalno izdanje emisije Vavilon posvećena je jednom od naših najznačajnijih pisaca, Radoslavu Petkoviću. Petković je rođen 1953. godine u Beogradu, a još je 1979. godine bio zapažen sa svojim prvim romanom, Put u Dvigrad, kada dobija Nagradu Miloš Crnjanski. Slede romani Zapisi iz godine jagoda, Senke na zidu, Sudbina i komentari (za koji 1993. dobija Ninovu nagradu, kao i Nagradu Meša Selimović). Godine 2008. za roman Savršeno sećanje na smrt, dobija Nagradu Bora Stanković, dok mu druga Ninova nagrada izmiče za jedan glas. Objavljuje i tri zbirke priča: Ogled o mački, Izveštaj o kugi za koju dobija Andrićevu nagradu i Vitalovu za knjigu Čovek koji je živeo u snovima. Kao velikog eruditu proslavile su ga i knjige eseja O Mikelanđelu govoreći, Vizantijski internet, Kolumbovo jaje, Upotreba vilenjaka i Događaj godine. Do sada je preveo Čestertona, Defoa, Stivensona i Tolkina, a njegove knjige su prevođene na brojne evropske jezike. Dobitnik je i Nagrade Stefan Mitrov Ljubiša za celokupno delo.

U našoj priči stvarnost je nadmašila imaginaciju. Vek delovanja Radio-Beograda je jubilej od značaja za naše društvo u celini, našu istoriju i kulturu.

Emisija pokazuje istorijat izložbe tehničkih uređaja Radio Beograda, od ideje koja se začela na jednom snimanju na Emisionoj stanici na Crvenom Čotu, 6. jula 2010, prvih dogovora i izbora eksponata, do svečanog otvaranja, 10. novembra 2010. U prepunom Holu u Takovskoj 10, izložbu je otvorio direktor Radio Beograda Dušan Radulović, uz pesmu Dečijeg hora "Kolibri". Na izložbi je predstavljen 61 eksponat, od kojih je najstariji fabrički izrađen kristalni detektor za prijem radio programa, tip "VIKING", iz 1925. godine. Ideja autora je da se prikažu, sa jedne strane, uređaji sa kojima je pravljen program Radio Beograda (među njima je najstariji ugljeni mikrofon iz 1928), a sa druge strane, radio-prijemnici pomoću kojih je taj program slušan. Izloženi eksponati grupisani su u osam celina: Magnetofoni/snimači, Gramofoni, Miksete, Mikrofoni, Radio-telefoni, Merni instumenti, Nosači zvuka i Radio-prijemnici.

Jedan od najautentičnijih glasova sa ovih prostora, u ekskluzivnom intervjuu govori o svojoj bogatoj muzičkoj karijeri koja traje, i ljudima koji su za to zaslužni, o životu u svetskim metropolama među kojima su Pariz i Beograd.

Nova generacija beogradskih rokera u jednom video-art kolažu koji ekranizuje kompilaciju Hali Gali.

Vojislav Bubiša Simić, kultna ličnost domaće muzičke scene, ove godine je proslavio 100. rođendan! Kao svedok mnogih značajnih dešavanja na srpskoj muzičkoj sceni i sam je doprineo njenom razvoju, naročito na polju džez muzike. S obzirom na to da se rodio pre nego što je džez zvanično počeo da se svira u Srbiji, mogao je od samog početka da ga prati, ali i da utiče na njegov dalji put, u početku amaterski, a zatim i profesionalno.

Komična opera bufa Gaetana Donicetija na libreto Đovanija Rufinija, završava se ovim rečima: "Smešan je onaj koji se oženi pod stare dane".

Trezor pažljivo okuplja arhivske emisije oko tematskih celina, a posebnom opremom predstavlja nov autorski, kritički pristup odabranoj temi, žanru ili samom mediju. Nova oprema podrazumeva potpunu informaciju o emisiji i autorima, komentare i svedočenje učesnika, ocene i analize eksperata iz oblasti medija, delimičnu rekonstrukciju nesačuvanih emisija ili serija. Specijali Trezora pokazuju kako se pravi televizijski program, koji tehnički i programski sektori učestvuju u pripremi i realizaciji emisije, koliko rezultat emisije zavisi od dobro usaglašenog timskog rada. Trezor jedna od delatnosti Redakcije za istoriografiju Televizije Beograd koja radi na prikupljanju, sistematizaciji, arhiviranju i plasiranju građe za istoriju Televizije Beograd-RTS i pripremi Muzeja televizije.

Roberto Fonseka odrastao je u San Migel del Padronu, jugoistočnom predgrađu Havane. Otac je bio bubnjar, a majka čuvena pevačica Bolera. Počeo je da svira bubnjeve sa četiri godine i kao dečak nastupao u bendu koji je izvodio pesme Bitlsa. Sa osam prelazi na klavir, a prvi ozbiljniji nastup imao je kao petnaestogodišnjak u Havani. Diplomirao je kompoziciju na prestižnom Institutu Superior del Arte, a njegov klavirski stil karakteriše izuzetan i snažan temperament, ali i prefinjenost koja ide do lirizma.

Pratite program posvećen našim ljudima koji žive i stvaraju u dijaspori, a koji nikad nisu zaboravili svoju zemlju.

Povod za razgovor sa piscem i scenaristom Slavišom Pavlovićem jeste njegova knjiga priča Klevetnici i osvetnici.

Serijal Neustrašivi borci sa morskih dubina vodi nas u nemilosrdni, ali očaravajući morski svet Kanade, Australije, Afrike i Evrope. Život između kopna i mora podrazumeva stalne izazove. U ritmu smena plime i oseke, zavirićemo u burni život malih heroja koji nekoliko puta dnevno prkose neukrotivim silama okeana.

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

Na magičnom mestu u Parizu, u Muzeju karusela, predstavljaju se artisti iz različitih evropskih zemalja, pobednici prethodnih festivalskih izdanja.

Angažovana, autentična i autorska, dramska serija Ex libris, reditelja i scenariste Dragana Marinkovića predstavljala je, na Televiziji Beograd, knjige najpoznatijih svetskih pisaca, među kojima su G. G. Markes, Selindžer, Edgar Alan Po, Džordž Orvel.

Gavrilo Princip i drugovi, mladići koji snivaju o slobodi, izvršili su 28. juna 1914. atentat na prestolonaslednika Austrougarske monarhije, koja je okupirala njihovu zemlju. Suočeni sa ogromnim represalijama Austrije, Princip i drugovi odlučili su da sve priznaju. Međutim, bez obzira na sve pokušaje da se u istrazi nađu dokazi, a krivica za atentat pripiše Vladi Srbije, istraga doživljava neuspeh.